Vrste riba u Moravici

Moravica je ranije do nastanka jezera bila značajno mrestilište većeg broja migratornih riba Južne Morave, pre svega skobalja i rečne mrene koje su ulazile u nju u velikom broju. Ovaj put je prvo presečen gradnjom male brane na Moravici kod sela Vakup, a onda izgradnjom Bovanske brane. Riblji fond reke Moravice je ovim pregrađivanjem pretrpeo veliku štetu jer su ove riblje vrste prelazile veliki put i dospevale čak u gornji tok reke iznad same Sokobanje. Pored pomenutih vrsta, skobalja i rečne mrene, u reci je kao dominantna vrsta bio klen koji je sa potočnom mrenom (krkušom, kako je meštani zovu) činio veći deo ribljeg fonda. Krkuša (govedarac), dvoprugasta uklija (pločajac, pljočajka), klenić, brkica, balkanski vijun i gavčica su upotpunjavali lepo i zavidno riblje šarenilo ove male reke. Pre samo dvadesetak godina ribolovci iz ovog kraja su mogli da se pohvale ulovima mrena koje su prelazile 3kg, klenova od preko 2kg, skobalja od 1,5kg, a nisu bile retke ni potočne mrene od 400-500gr. Pored ovih vrsta u Moravici su živele i još uvek žive neke vrste koje nisu nikad bile jače zastupljene, ali njihovo prisustvo predstavlja značajnu raznolikost ovog vodotoka. To su: gavčica, vijun, balkanski vijun, brkica i klenić.

Riblji fond reke Moravice

U zadnjih 20-tak godina poribljavanjem je u reku uneta pastrmka, prvo kalifornijska koja se nije dobro primila, a zadnjih 5 godina rađena su planska poribljavanja potočnom pastrmkom koja beleži sasvim solidnu brojnost. Od nastanka jezera u reku Moravicu ulaze i neke vrste koje nastanjuju jezero, uglavnom radi mresta, a to su prvenstveno belica, bodorka, babuška (srebrni karaš), bandar (grgeč) i u manjoj meri u ulivnom delu i som, smuđ i štuka.
  • rečna mrena
    REČNA MRENA
    Barbus barbus
  • Klen
    KLEN
    Leuciscus cephalus
  • Klenić
    KLENIĆ
    Leuciscus leuciscus
  • Skobalj
    SKOBALJ
    Chondrostoma nasus
  • Potočna Mrena
    POTOČNA MRENA
    Barbus peloponnesius
  • Krkuša
    KRKUŠA
    Gobio gobio
  • Pločajac
    DVOPRUGASTA UKLIJA
    Alburnoides bipunctatus
  • Gavcica
    GAVČICA
    Rhodeus sericeus
  • Vijun
    VIJUN
    Cobitis taenia
  • Balkanski vijun
    BALKANSKI VIJUN
    Cobitis aurata
  • Brkica
    BRKICA
    Barbatula barbatula
  • čikov
    ČIKOV
    Misgurnus fossilis

VRSTA RIBE - LOVOSTAJ - DOZVOLJENA MERA

Potočna pastrmka 01.10 - 01.03. 25cm
Potočna mrena 01.05 - 15.07. 15cm
Krkuša - 10cm

Istorijat ribljeg fond reke Moravice

Nastankom jezera, sve većim širenjem Sokobanje, opterećenjem velikom količinom otpadnih komunalnih voda i opštim nemarom, reka Moravica lagano umire. Posledice globalnih klimatskih promena, slabiji vodni režimi, zime bez snega ostavili su danak koji ovako mala reka sve teže podnosi. Lošu sliku reke upotpunjuje i činjenica da se Sokobanja u toku letnjih meseci, snabdeva vodom za piće iz reke, pa je zadnjih godina česta situacija da koritom ne teče ni predviđeni biološki minimum. U predhodnih tridesetak godina, od kad postoji Bovansko jezero, autohtone riblje vrste su trpele razne pritiske, počev od povećanog zagađenja, do pritiska koje su na njih vršile druge vrste, došljaci iz jezera. Najveću štetu je upravo pretrpela populacija klena, koja je zadnjih šest do sedam godina, toliko desetkovana, jer je prilikom mrestne seobe iz jezera povlačila za sobom u reku ogroman broj babuški, koja im je desetkovala mrest, podmećući se pod sve srodne vrste – klena, pa i skobalja. Populacija skobalja se smanjivala iz godine u godinu a jedan od razloga nestanka ove vrste je i ljudska greška. Naime 80-tih godina, dok je brojnost još uvek bila zavidna, pritisnuti stalnom intzenzivnom ribokrađom u doba mresta kada bi jata skobalja kretala u pritoke Moravice, rukovodstvo USR „Moravice” je nakon nekoliko godina dežurstva u tom periodu, došlo na ideju da na ušča pritoka postave plotove kako bi sprečili skobalje da uđu u pritoke i tu budu lak plen ribokradicama. Nekoliko godina je skobalj bez uspeha pokušavao da uđe u mrestilišta i to je uz prekomeren izlov doprinelo polaganom nestanku ove riblje vrste.
Ovo je primer kako ljudi iz dobre namere ali i bez adekvatnog znanja i poznavanja ribljeg sveta, učine nešto sa nesagledivim posledicama. Dalji pritisak od strane riba koje ulaze u Moravicu, obično sa prolećnim povećanjem nivoa vode na autohtone riblje vrste Moravice, se nastavlja iz godine u godinu.
Svake godine smo svedoci da izvesna količina beovica, bodorki i posebno bandara, vrlo direktno utiče na brojnost potočne mrene i klena jer im predstavljaju direktnu konkurenciju za hranu i stalnu opasnost po mlađ ovih vrsta-konkretno bandar. Budućnost reke i riba u njoj je potpuno neizvesna. Ako ne uspemo da smanjimo zagađenja i ne budemo našli načina da poribimo i zaštitimo vrste koje u Moravici žive od davnina, bojimo se da ćemo moravičke klenove, skobalje i krkuše gledati samo na retkim fotografijama od pre 30 godina.