Vrste riba Bovanskog jezera

Prva riblja populacija koja je nastanjivala jezero su ribe koje su autohtono živele u reci Moravici. Deo Bovanskog jezera od Trubarevačkog mosta pa do potopljenog mosta se svake godine proglašava za mrestilište u periodu od 01.03. do 01.07. kada je i zabranjen svaki vid ribolova. Tu se uglavnom mreste sve vrste riba a posebno karaš, deverika, bodorka i šaran od čijih rituala bukvalno proključa voda. Mrestilište je pod budnim okom naše ribočuvarske službe 24 sata. Služba je opremljena opremom za noćno osmatranje, oružjem i brzim motornim čamcem kako bi sankcionisali svaki pokušaj krivolova. U periodu mresta se vodostaj Bovanskog jezera održava konstantnim kako oplođena ikra ne bi završila na suvom i tako bila uništena.
  • šaran
    ŠARAN
    Cyprinus carpio
  • Amur
    AMUR
    Ctenopharyngodon idella
  • Beli Tolstolobik
    BELI TOSTOLOBIK
    Hypophthalam. molitrix
  • Sivi Tolstolobik
    SIVI TOSTOLOBIK
    Aristichthys nobili
  • Deverika
    DEVERIKA
    Abramis brama
  • Babuška
    BABUŠKA
    Carassius gibelio
  • Bodorka
    BODORKA
    Rutilus rutilus
  • Belica
    BELICA
    Alburnus alburnus
  • Bandar
    BANDAR
    Perca fluviatilis
  • Smudj
    SMUÐ
    Stizostedion lucioperca
  • Som
    SOM
    Silurus glanis
  • Stuka
    ŠTUKA
    Esox lucius
  • Cverglan
    CVERGLAN
    Ameiurus melas
  • Sunčica
    SUNČANICA
    Lepomis gibbosus
  • Rečna školjka
    REČNA ŠKOLJKA
    Unio crassus
  • rečni rak
    REČNI RAK
    Astacus astacus

1. Som - najveći do sada uhvaćen primerak je 2008.godine od 2,5m i 99 kg. U prethodnih 20 godina bila su dva ulova od 80-tak kg i veliki broj od 20 do 50kg.
2. Smuđ - najveći zvanični ulov je 5,7kg a nezvanično postoji ulov i od 9kg. Prosečna lovna dužina je bila oko 35cm. Danas je pala u odnosu na predhodne godine što je dokaz da i pored jake kontrole postoji veliki broj onih koji ne poštuju minimalnu meru i broj.
3. Štuka - u jezeru je od 2006.godine. Do sada najveća uhvaćena štuka je imala oko 3,5kg a inače je najmlađa vrsta u jezeru. Nakon dve godine zabrane lova, dozvoljen je ribolov od 1 aprila 2008. Dobro se primila i primetan je uspešan mrest.
4. Šaran - zvanični podatak najvećeg ulova je 17,5kg pre desetak godina, a bilo je i dosta ulova između 10 i 15 kg. Prisustvo i brojnost deverike je izgleda uticalo na permanentno smanjenje populacije. Kad uz to dodamo nekoliko godina nestabilnih vodostaja u doba mresta i izlov, moramo da konstatujemo sve manji broj. 2008.godine je zapisnički evidentirano uginuće 1100kg šarana. Uginuće je bilo prouzrokovano prolećnom viremijom. Osnovana sumnja je da je uginula znatno veća količina koju nismo uspeli da sakupimo jer su jedinke padale na dno. Nije nam dozvoljeno da poribljavamo šaranom od trenutka kada je Bovansko jezero proglašeno akumulacijom za vodosnabdevanje.
5. Amur - poslednja poribljavanja su bila pre 10-tak godina. 2002.godine uhvaćen je primerak od 29,7kg. Populacija nije preterano velika, ali još uvek ima značajnih ulova.
6. Tolstolobik - najveći poznati ulov je 32kg. Ranije je bio meta krivolovaca a ostao je još mali broj primeraka koji su u proseku preko 20-tak kilograma.
7. Deverika - možda najbrojnija riblja vrsta. Najveći ulov je 5kg u maju 2009.god. Prosečna lovna težina je dosta velika i veliki broj ribolovaca poštuje meru.
8. Srebrni karaš-babuška - najveći primerci su oko 2,5kg. Najviše strada usled nestabilnih vodostaja tokom mresta ali je populacija velika i stabilna. Poslednjih godina prosečna lovna težina je veća nego ranije, oko 250gr.
9. Bodorka - vrlo je brojna i hvatani su primerci i do 0,7kg.
10. Beovica, belica - brojna je i imala je veliku ekspanziju pre 6-7 godina i od tada je populacija u padu. Povremeno strada od bolesti (saprolegnije) u toku letnjih meseci. Prosečna lovna težina je dosta velika u odnosu na okolne vode.
11. Bandar, grgeč - primerak od 900gr i 35cm je uhvaćen još 2000. godine, a predpostavlja se da ima znatno većih. Pred kraj jeseni i početkom zime moguć je ciljani lov većih primeraka.
12. Klen - vrlo je proređen. Pre 20-tak godina je ulovljen primerak od 4,5kg. Poslednja godina kada je često lovljen je 1993. godina.
13. Sunčanica - vrlo je retka dok je pre unošenja smuđa bila velika napast.
14. Američki somić, cverglan - u jezeru je prisutan odavno i njegova brojnost nikad nije predstavljala veliki problem ribolovcima. Srećom, izgleda da mu prisustvo u jezeru ne prija preterano.
15. Brkica, čikov i gavčica - bez značaja za ribolov osim za kedera. Retka je, ali upotpunjuju biodiverzitet jezera. Sve ove riblje vrste su unete što planski, što neplanski u jezero, a jedino brojnost klena je primetna od onih vrsta riba koje su tu živele oduvek.
Bodorka, belica, bandar, sunčanica i cverglan su u jezero uneti što nepažnjom ribolovaca, što nemarnošću onih koji su vršili poribljavanja.

VRSTA RIBE - LOVOSTAJ - DOZVOLJENA MERA

Som 01.05. - 15.06. 60cm
Smud 01.03. - 01.05. 35cm
Štuka 01.02. - 31.03. 30cm
Šaran 01.04. - 31.05. 30cm
Amur - 40cm
Deverika - 25cm

Što se tiče ograničenja dnevnog ulova za šarana, amura, smuđa, štuku i soma, dozvoljeno je uloviti tri komada, a za ostale vrste ograničenje je 5kg. Mišljenje većine ribolovaca koji dolaze je da je Bovansko jezero izuzetno teško za ribolov, da ima velikih oscilacija u pogledu ribljeg apetita, ali i da je jedno od najbolje čuvanih voda u Srbiji (izuzimajući male revire) i da je veoma bogato svim vrstama riba.